GTranslate

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

360° фото

panorama3 

Занимљивости

Птице реке Градац

Слив реке Градац представља веома интересантво подручје где се може посматрати велики број врста птица, како на сеоби тако и на зимовању и гнежђењу. Ово подручје је веома хетерогено по геолошком саставу и саставу биљних заједница условљеним надморском висином која се креће у распону од око 200 до 1100 м. Пошто се у овом делу ваљевског краја срећу различита станишта, то се може очекивати велика разноврсност у погледу врста птица, а и других врста животиња.

Ваљевске планине представљају једно од 36 значајних станишта за птице од међународног значаја. На овом подручју се гнезди велики број ретких врста а нарочито грабљивица које су истребљене последњих деценија. Сама клисура представља посебну целину, због мале ширине ареала граба и храста, који се простиру на странама клисуре, док се уз реку налазе врбе, тополе и јове. Клисура се граничи са култивисаним пољима и ливадама које представљају нова станишта на којима се срећу сасвим друге врсте птица.

Што се тиче птица саме клисуре реке Градац као и околних поља и ливада, најинтересантнија врста је сиви соко (Falco peregrinus), који представља природну реткост у Србији. Овде се гнезди један пар, док се популација у Србији креће око 60 парова и у благом је порасту. Поред сивог сокола среће се и соко ластавичар (Falco subbuteo). Од осталих грабљивица се среће ветрушка (Falco tinnunculus), орао мишар (Buteo buteo), (Accipiter gentilis) i кобац (Accipiter nissus) koji se viđaju tokom cele godine. који се виђају током целе године. У горњем делу Градца (Забава) гнезди се један пар сурих орлова (Aquila chrysaetos) а у зимској сеоби се виђа орао рибар (Pandion haliaetus). Постоји податак да се у стенама на Шареном платну до 1951 године гнездио белоглави суп (Gyps fulvus), и то неколико парова. Постоје живи сведоци (мештани села Лелић) који сведоче да су као деца чувајући стоку, на ливадама поред Градца у својим шареницама (торбама) носили камење, којим би „гађали орлове који су се скупљали када би угинуло нешто од стоке“.

Сове су заступљене са неколико врста од којих је најзапаженија велика ушара (Bubo bubo) којих има неколико парова. Од других врста овде се могу срести ћук (Otus scops), шумска сова (Strix aluco), као и кукувија (Tyto alba). Од птица које су стриктно везане животом и исхраном за водоток, срећемо водомара (Alcedo atthis) у приличном броју. Поред водомара ту се може видети и водени кос (Cinclus cinclus) који прави гнездо испод камења у самом току реке, и до гнезда долазе кроз воду. Ове две врсте представљају гнездарице које остају и преко зиме на овом подручју.

Сива чапља (Ardea cinerea) се виђа у великом броју целе године, а као зимски гост долази и велика бела чапља (Casmerodius albus), као и мала бела чапља (Egretta garzetta). Заступљене су и две врсте плиски и то бела плиска (Motacilla alba) и планинска плиска (Motacilla cinerea). Током зиме се може видети велики број малих гњураца (Tachybaptus ruficollis) и мањи број лиски (Fulica atra) које се овде задржавају због хране. Патка глувара (Anas platyrhynchos) се гнезди у целом току реке. У средњем току се може наићи на барског петлића (Rallus aquaticus) како се храни ситним бескичмењацима.  На сеоби се овде може приметити и полојка (Actitis hypoleucos), која је везана за воду исхраном, као и барски петлић.

Што се тиче птица везаних за шумска станишта око реке, најзаступљеније су певачице, а од њих се најчешће може срести и наравно чути кос (Turdus merula). Поред њега из фамилије дроздова се могу видети и дрозд имелаш (Turdus pilaris), дрозд певач (Turdus philomelos), а зими дрозд бранјуг (Turdus torquatus). Од врста које се током пролећа и почетком лета, могу чути како певају, вредно је напоменути чувеног певача славуја (Luscinia megarhynchos), crnoglavu grmušu (Sylvia atricapilla), обичну грмушу (Sylvia communis) као и црвендаћа (Erithacus rubecula). Веома честа је и обична зеба (Fringilla coelebs) која својом једноставном песмом ремети тишину шуме. Од осталих зеба ту су штиглиц (Carduelis carduelis), цајзла (Carduelis spinus), жутарица (Serinus serinus), конопљарка (Acanthis cannabina), зелендур (Carduelis chloris), батокљун (Coccothraustes coccothraustes) и зимовка (Pyrrhula pyrrhula). Ту се може приметити велики број детлића од којих су најзаступљенији велики детлић (Dendrocopus major) и средњи детлић (Dendrocopos medius), зелена жуна (Picus viridis) и сива жуна (Picus canus). Убедљиво најзаступљенија је породица сеница са шест врста и то велика сеница (Parus major), плава сеница (Pinus nigra), јелова сеница (Parus ater), медитеранска сеница (Parus lugubris), сива сеница (Poecile palustris) i дугорепа сеница (Aegithalos caudatus), које представљају главне истребљиваче инсеката. Птица која се карактеристично оглашава и веома често се среће у шуми је креја (sojka) (Garrulus glandarius). У стенама у клисури се у великом броју гнезди гавран (Corax corvus ).

Велики број врста везан је за ниско растиње и живице поред реке, ливада и поља. Од њих се среће црногрла стрнадица (Emberiza cirlus) која се као и даурска ласта (Hirundo daurica), недавно проширила ареал и ње има у приличном броју. Поред ове врсте среће се и стрнадица жутовољка (Embezira citrinella). Царић (Troglodytes troglodytes) почиње да пева у јануару, чак и када има снега па се може често чути. Сврачак (Lanius excubitor) је познат зато што свој плен набија на трње надалеко од гнезда, па се могу наћи и младунци других птица, набодених на трње. Сврачак више бира отворене терене са грмљем. Златна вуга (Oriolus oriolus) је честа на обронцима шума.

Близина људских насеља натерала је птице да се прилагоде животу у истим, па се везано за насеља срећу следеће врсте птица: домаћи голуб (Columba livia domestica), голуб гривнаш (Columba palumbus) који је летњи гост, домаћи врабац (Passer domesticus) и пољски врабац (Passer montanus) као и сеоска ласта (Hirundo rustica). У близини обрадивих површина се срећу сива врана (Corvus cornix), сврака (Pica pica) и чавка (Corvus monedula). Током прошлих деценија, уточиште на обронцима кањона у ниском растињу, нашле су се јаребице камењарке (Alectoris graeca) којих данас нема или их има у малом броју па се не могу тако лако приметити.

У ваљевском крају је до сада посматрано око 200 врста птица, док је на ширем подручју око реке Градац посматрано око 100 врста што је веома велики број за овако мало подручје проучавања, тако да клисура реке Градац, као и њена околина представљају веома важно подручје за птице, како гнездарице, тако и за зимовке. Сама река представља уточиште воденим птицама у току зиме зато што не леди, па птице могу да се хране током јаких мразева.