GTranslate

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

360° фото

panorama3 

Занимљивости

Сисари реке Градац

Природа је заиста била издашна у клисури реке Градац. Између осталог, и сусрети са неким, понекад и ретким животињама, умеју да узбуде посетиоце овг јединтвеног парка природе. У овде очуваној природи, животиње су заступљене у пуном броју а затечене популације гарантују им дужи опстанак. Наравно, ту има и ређих врста а све заједно су у зависности од природне економије и понашања човека. Већину тих станопвника ове реке је тешко видети и поред велике пажње коју поклоните опсматрању. Та створења се крију од дневне светлости, врућине или хладноће, многа су активна ноћу а преко дана су у каквом природном скровишту. Тешко да би ко могао да наслути колико само врста сисара овде опстаје и поред велике близине градског насеља и међу неколико села у прибрежју клисуре. Сви су они сада под заштитом као једини природни станари заштићеног природног добра.

Да кренемо од инсективора (бубоједа). Нема готово човека који није видео јежа (Erinaceus europaeus) у слободи и зачудио се како тако спора животиња уме да се храни створењима бржим и спретнијим од себе. Често неправедно страда под оптужбом да је штеточина, поготово ако га примете у близини штете коју је направио твор или ласица. Јеж је битна карика у ланцу исхране и треба га сачувати.

Следећи инсективор је кртица (Talpa europea), права, иако минијатурна звер под земљом. Ту копа плитке ходнике, дуге и по пет стотина метара који су јој и дом и ловиште. Ту напада и прождире све што може да савлада а понекад и мању змију. У овом пределу живи и неколико врста ровчица: баштенска (Crocidura suaveolens), шумска (Sorex araneus) и две врсте водених: поточна (Neomys fodiens) и водена (Neomys anomalus), које се хране уз воду, над водом или у води. На изворном краку реке Градац, на Повлену, први пут је овде нађена и варијанта – алпска ровчица (Sorex alpinus), изузетна реткост Србије. Апетит свих врста ровчица је огроман а агресивност изузетна. Умеју да нападну и савладају и своје саплеменике и друге ситне глодаре, чак и до шест пута теже од себе.

Посебно је занимљива фауна слепих мишева у безбројним пећинама и напуштеним, железничким тунелима клисуре Градца. У само једном, старом тунелу у Суваји, нађено је осам врста шишмиша а међу њима и ројтасти (Myotis nattereri)поводни (Myotis daubentoni) и дугоухи шишмиш (Myotis bechsteini), такође све саме природне реткости Србије. Пећина у Дегурићу је идеално, летње и зимско боравиште ових животиња и тражи посебну заштиту. Баћина пећина је већ под заштитом због истих околности али је доста оштећена приликом градње пруге Београд – Бар када је одсечен један од „оџака“. У клисури реке Градац, шишмиши живе и по таванима напуштених зграда али и у дупљама старог, крупног дрвећа о чему се води рачуна при експлоатацији шума.

Најзначајнија по броју је велика група животиња из породице глодара чија је улога у природи (посебно у ланцу исхране) огромна. Човек их, неоправдано, сматра штеточинама због личног сукоба са њима, око животног простора који им он угрожава. Ту су пољски и шумски мишеви, пољске и шумске волухарице, веверице, бизамски пацови (ондатре), риђи и црни пацови, водене волухарице и пухови. Сви живе у изузетно стабилним популацијама на овом пределу. У кањону реке Градац настањене су три врсте пуха,   обичан пух (Glis glis), шумски (Dryomys nitedula) и пух лешникар (Muscardinus avellanarius). Задње две врсте су у попису угрожених врста а први је веома чест и стални становник викендица где по целе ноћи грицка донету храну по забитим угловима тавана и по оџацима где се не ложи. Бизамски пацов (Ondatra zibethicus) овде није аутохтона врста већ је донета из северне Америке као корисна крзнашица и адаптирала се у Европи. Има их у доњем току реке где буши тунеле у обалама, на нивоу воде. Зец је најкрупнији глодар код нас. Овде је веома присутан и човек са ловачком пушком који га лови и поред забране.

Од животиња које се убрајају у дивљач – овде је веома честа лисица (Vulpes vulpes). Уз приличан број срнеће дивљачи и велики број дивљих свиња (Sus scrofa). Често су на мети ловокрадица док се вук (Canis lupus), па чак и медвед (Ursus arctos arctos), од скора опет срећу у горњим деловима клисуре, око изворних кракова што можда има везе са наглим смањењем броја становника у планинским селима. Од дивљих звери треба споменути и утврђено велико присуство дивље мачке (Felis  sylvestris) коју је иначе, врло тешко открити у природи. Иначе, клисура реке Градац је идеално станише ове звери. Животиње из породице куна су такође честе у овом пределу. Најмања је ласица (Mustela nivalis) коју виђамо и око људких станишта а исто тако и у најудаљенијим кутовима клисуре. У сталном је рату са глодарима и ситним птицама које лови претежно ноћу. Нешто је крупнији твор (Mustela putorius), који се храни на сличан начин и често живи у близини сеоских домађинстава. Овде је пребивалиште и куни златки - златици (Martes martes)  и куни белки - белици (Martes foina). Прва живи у шумском густишу а друга у камењарима. Лове ситне сисаре, птице па чак нападају и јагњад, јариће и ланад. Умеју да добро прореде јата јаребица, препелица и фазана. Најкрупнија куна је јазавац (Meles meles), који је овде врло чест, што више није случај са већим остатком Европе. Зато су наше популације јазавца генетичка „резерва“ Европе и треба их тако третирати у природи.

На крају, са великим разлогом, треба посебно поменути овдашњу популацију видри (Lutra lutra), куну која је краљица те породице и најлепши украс чистих, водених токова. Ова куна је и у амблему заштитара реке Градац, као врх локалног екосистема. У водотоку Градца живи неколико парова видри са припадајућим подмладком. Понекад се догоди да буде примећен и који примерак како се сели из Градца у Колубару, чак и усред поднева. Исто тако, реку Градац посећују и примерци из других водотока, вероватно због изобиља хране (рибе и ракова). Ако се зна да сви оближњи водотоци у горњем сливу Колубаре, имају стабилну популацију од тридесетак парова ових куна, онда је јасно да се ту догађа укрштање у сродству, што можда води у дегенерацију популације, те захтева посебну интервенцију. Та иста популација је угрожена и живим саобраћајем уз обале река али и од стране криволоваца и посебно, од стране власника рибњака који их сматрају штеточинама и поред сасвим изричитих, законских регулатива о заштити те врсте и прописа о обезбеђењу рибњака. Присуство видре указује на богат и разноврстан живи свет у води.

Резиме

У горњем прегледу, популација сисара у клисури реке Градац, као заштићеном, природном добру, јасно је да се велики део њих налази на попису угрожених или ретких врста Европе. Ту присутан генофонд се може сматрати највећом вредношћу овог предела који ће тек бити вреднован на прави начин. Исто тако, колико је важно заштитити „здраве“, бројне популације исто тако треба штитити оне које су на прагу изумирања и повратити њихову бројност до одрживог нивоа. Тако ће мере укупне заштите клисуре реке Градац, имати пуни смисао и ефекат.

Шуме овог подручја богате су примерцима фауне: јеж, пух орашац (лешинар), шумски пух, веверица, жутогрли миш, шумски миш и риђа волухарица. Од тзв. ловне дивљачи, на подручју реке Градац присутне су: срна (у мањем броју), дивља свиња (у пролазу), зец, лисица, куна златица и куна белица.