GTranslate

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

360° фото

panorama3 

Занимљивости

Клисура реке Градац

Природне карактеристике

Река Градац, водом најбогатија саставница Колубаре, усекла је генералним правцем југ – север, клисурасто – кањонску долину дужине 22,7 км. Од саставака Буковске реке и Забаве, где уствари настаје, до ушћа у Колубару ова река, мерено речним коритом има дужину око 30 км и укупни пад од 187 м. Просечни пад од свега 7 ‰ сведочи о доста уравнотеженом  речном профилу.

Клисура Градца урезана је у крашком терену ваљевске подгорине и дубоко засеца кречњаке Лелићког, односно Ваљевског краса. Геолошка грађа терена, у којој изразито доминирају кречњачке стене уз местимичне појаве вулканоседиментних стена, битно је утицала на формирање морфографских и хидролошких обележја долине.
На појединим секторима долине, низводно од саставка Буковачке реке и Забаве, затим код железничке станице Градац и нешто узводније од ње, долинско дно је проширено до стотинак метара. Дубина клисуре у односу на ниво површи у које је усечена, износи просечно 150 – 200 м, а највећа је у узводном делу између села Бачаваца и Горње Лесковице и између села Бранговића и Лелића, где износи преко 300 м.
Стране клисуре су стрме, често вертикално одсечене, представљене кречњачким литицама. Те литице или обележавају горњу ивицу клисуре настављајући се према дну долине пространим сипарима, али израстају непосредно из долинског дна у облику стеновитих зидова подсечених речним коритом.

Геолошке карактеристике

Предео који је заштићен, изграђен је од седиментних и метаморфних и магматских стена различите старости. Најраспростањеније су мезозојске-тријаске творевине у оквиру којих су палеолошки документовани доњи, средњи и горњи тријас. Доњотријански седименти се појављују на левој и десној обали Градца, у његовом доњем току, недалеко од ушћа у Колубару. Испод Бобије у долини Градца, појављују се лапоровити кречњаци са интеркалцијама лапораца и пешчара.
Преко њих леже доломити и доломитични кречњаци средњег тријаса (анизијски и ладински кат) који имају и највеће распрострањење у оквиру овог простора. Творевине анизијског ката изграшују северне делове истражног простора (околина манастира Ћелије, Бобија) а ка југу јављају се око ушћа Забаве и Буковачке реке.

Хидрогеолошка својства терена

Стене које изграђују истражни простор, се могу према хидрогеолошкој функцији поделити у две групе:

  • Хидрогеолошки колектор
  • Хидрогеолошки изолатор

Невезане стене (алувијум, пролувијум, делувијум и сипари) и карбонатне стене, имају функцију релативног хидрогеолошког колектора а порфирити – хидрогеолошког изолатора – баријере који због свог положаја на терену, омогућавају формирање Грачанских врела “Зеленац” на левој и “Коловрат” на десној обали Градца.

Воде

Мало је река у Србији са тако интересантним хидрографским обележјима водотока, хидрогеолошким особеностима сливног подручја и непосредним, животним значајем за становништво у својој околини, као што је река Градац. Дужина топографског слива Градца је 168 км² а средњи вишегодишњи протицај у периоду 1951-1978. на ВМС Дегурић износи 3.028 л/с. У том периоду најмањи средњи годишњи проток имао је вредност 1.504 л/с, а највећи 4.622 л/с.

Речни режим Градца одликује се највећим протицајима у периоду март-мај са максимумом у мају, што је последица топљења снега и максимума падавина у другој половини пролећа. Најмањи протицаји су у периоду август-октобар, са минимумом у септембру