Ихтиофауна

Поточна пастрмка

Salmo trutta Linnaeus (Familija Salmonidae)

У избору за најлепшу и најплеменитију рибу, поточна пастрмка би заузела почасно место. Њено присуство не краси само Градац већ мноштво наших хладних планинских потока и река. Лако се може разликовати, како од осталих врста пастрмки тако и од других риба, пре свега по обојености тела. Мноштво тамних и црвених пега, оивичених бледожућкастим или плавичастим прстеном, краси бокове и главу ове лепотице. Леђа су јој сиво – маслинасте боје а нијансе зависе од светлосних услова средине у којој живи. Бокови су зеленкасто – жути са сребрним одсјајем а трбух јој је беличасто – сив.

Приликом узимања узорака из Градца, у близини манастира Ћелије, у дубљем и веома засенченом виру, испод корења врбе је уловљена поточна пастрмка готово црне боје а цело тело је имало метални љубичасти одсјај из мноштво светло – оивичених црвених и тамних пега. Овај прелепи примерак најбоље илуструје изузетну разноликост у обојености код поточне пастрмке. Поточна пастрмка се одликује снажним, вретенастим телом попут торпеда, које је покривено мноштвом ситних крљушти. Пераја су широка и помало заокружена. Изнад леђног пераја налази се, као и код осталих салмонида мало «масно» или «тучно» пераје. Глава поточне пастрмка је средње величине у односу на тело, са релативно великим устима и снажним вилицама. У устима има многобројне релативно ситне али снажне и оштре зубе.

Распрострањеност

Поточна пастрмка је аутохтона, европска салмонида. Живи у рекама и језерима до 2500 м надморске висине. Насељена је у водама Северне Америке, као и у неким водама Централне Африке. У Градцу се среће дуж целог тока реке.

Раст

Величина коју досеже као и брзина раста поточне пастрмке, изразито зависи од особина воде у којој живи. У малим потоцима ретко нараста дужа од 30 цм и 300 г тежине. Са друге стране, у већим и дубљим водама срећу се примерци преко метра дужине и 20 кг тежине. У Градцу су ловљени примерци дуги 60 – 70 цм и тешки 3 – 4 кг. Упоређујући податке о расту поточне пастрмке из Градца и Млаве (која по величини одговара Градцу) примећује се да грачанске пастрмке постижу нешто веће дужине и тежине при одговарајућим узрастима.

Репродукција

Поточне пастрмке полно сазревају у другој или трећој години живота. Мресте се, зависно од температурног режима воде, од половине новембра до краја децембра. Икру полажу у јаме на дну реке – „бојишта“, дубине око 15 цм и промера око 20 – 30 цм. Бојишта копају полно зреле женке репним перајем разбацујући песак и шљунак са дна реке. Након тога женка полаже зрелу икру на дно бојишта, а полно зрели мужјак је оплођује испуштајући млеч са сперматозоидима. Непосредно затим, женка репом враћа песак и шљунак затрпавајући бојиште. Зависно од температуре воде инкубација траје 60 – 90 дана. Пастрмке из Градца карактерише значајно већа релативна плодност – у табели су дати подаци о плодности са 5 примерака различитих узраста.

Плодност поточне пастрмке из Градца

tabela

Исхрана

Поточна пастрмка је изразита грабљивица која у погледу прождрљивости не заостаје за другим грабљивим рибама, тако да се крупније пастрмке често упоређују са штуком. У млађим узрастима, оне се поглавито хране воденим бескичмењацима (ларве разних група инсеката, црви, рачићи ) као и инсектима који лете изнад водене површине. Старији примерци корисе за храну све што могу савладати укључујући мање рибе (пешеве, пијоре и сл. ) па и сопствено потомство.

Спортско-риболовни значај

Атрактиван изглед поточне пастмке и начин риболова који захтевају врхунску риболовну вештину, као и изузетно квалитетно и укусно месо, дају овој риби водећи значај у спортском рибарству. Међутим, релативно мала плодност а такође и стално повећање негативних, антропогених утицаја захтевају посебне активности у погледу газдовања салмонидним фондом у већини пастрмских вода па и у Градцу. Од 1986, Градац се, сваке године, порибљава са око 1000 – 2000 комада поточне пастрмке по километру тока реке. Порибљавање се врши у току лета (август) уз стручну контролу а прати се напредовање и адаптација млађи.

Липљен

lipljen banner

Thymallus thymallus (Familija Salmonidae)

Он је нова врста рибе у реци Градац и у исто време и једина алохтона врста ове реке. Липљен је риба која, у погледу квалитета ништа не заостаје за поточном пастрмком. Тело му је издужено, лако бочно спљоштено и покривено релативно крупним крљуштима. Глава је релативно мала, са малим устима, у којима су релативно мали, једва приметни зуби. Леђа су маслинаста или плавкасто – сива, бокови и трбух сребрнасти. По телу су расуте тамне пеге (нарочито у предњем делу), а на боковима постоје и уздужне пруге. Леђно пераје је велико и шарено са неколико паралелних низова тамних пега. У време мреста обојеност се повећава а на леђном перају се јавља наранџасто – црвени обруб. Иза леђног пераја постоји и мало масно пераје (као и код поточне пастрмке).

Живи у чистим, хладним и брзим рекама које су богате раствореним кисеоником. Липљен се храни воденим бескичмењацима (ларве инсеката, рачићи, мекушци) и инсектима који лете изнад или падају на површину воде. Ређе ће се на јеловнику липљена наћи млађ или икрадругих риба, као и његова.

Спортско-риболовни значај

Липљен представља врхунску спортско–риболовну атракцију, јер га је могуће уловити једино на вештачку мушицу и ретко на јако ситне варалице. Риболов липљена захтева изузетну вештину, спретност и стрпљење. Поред тога, ову врсту карактерише високо цењено и квалитетно месо.

Октобра 1986. године Градац је насељен са 3.000 комада липљена величине 10 – 12 цм (пореклом из Словeније). Прва испитивања прилагођавања и напредовања обављена су у августу 1987. године у организацији УЗРГ Градац и истраживачке станице Петница. Узимање узорака је обављено у атару села Дегурић. На основу свега изложеног може се закључити де се липљен био успешно прилагодио условима у Градцу.

Клен

Leuciscus cephalus Linnaeus (Familija Cyprinidae)

Клен има вретенасто тело које је покривено крупним, тамно обрубљеним крљуштима. Леђа су му сиво–зелене до маслинасто–зелене боје, бокови сребрнасти, а трбух бео. Глава клена је релативно широка са великим устима. Грудна пераја су жућкасто – наранџаста а трбушна и подрепно, црвенкаста.

Распрострањеност

Клен насељава реке готово целе Европе а среће се у пастрмском, мренском ципринидном региону. Чест је и у језерима и акумулацијама. У Градцу се среће дуж целог тока, мада је у доњем току знатно бројнији него у горњем.

Раст

У нашим рекама најчешће се срећу кленови дужине од 20 – 40 цм и тежине од 300 – 1000 г што одговара узрастима од 4 до 10 година. Ретко достигну дужину од 60, или чак 80 цм и тежину око 4 кг. Такви примерци су стари између 15 и 20 година.

Репродукција

Клен полно сазревајa између 3 и 4 године. Плодност им се креће између 50.000 и 200.000 јаја по женки или у просеку око 45.000 јаја/кг телесне тежине. Мрест је пролећни (април – мај).

Исхрана

На јеловнику клена налази се храна и биљног и животињског порекла. Најчешћи елементи исхране су ларве инсеката, ракови, мекушци, мање рибе, алге и виша, акватична вегетација. Као и пастрмка радо ће узети и инсекта са површине воде, а неће заобићи ни ситнију жабу.

Пеш

Cottus gobio linnaeus (Familija Cottidae)

Најчешћи пратилац поточне пастрмке у нашим хладним планинским потоцима и рекама је пеш. Пеш има крупну и широку главу са великим устима која су пуна малих оштрих зуба. На преоперкулуму пеша се налази мала бодља, мање или више сакривена у кожи. Очи су му смештене на горњој страни главе, тако да, док лежи на дну има широко видно поље. Тело је голо, пуно слузних жлезда. Бочна линија је пуна, изражена и протеже се дуж средине тела, све до репног пераја. Сва пераја, осим трбушних, су са тамним пегама и пругама. Пеш лако мења боју тела и прилагођавајући се подлози. У реци се најчешће, налази на дну, заклоњен испод или око камења и крупнијег шљунка. Активан је предвече или ноћу док дан углавном, проводи мирујући у заклону.

Распрострањеност

Пеш живи у чистим, незагађеним водама до 2000 м надморске висине које су богате раствореним кисеоником. Среће се и у водама јадранског и црноморског слива. У реци Градац је насељен дуж целог тока где доминира по бројности а среће се и на целом изворишном подручју Колубаре.

Пеш нема готово никаквог, директног спортско – риболовног значаја, што не значи да је и његов еколошки значај мали.

Поточна мреница

Barbus meridionalis (Familija Cyprinidae)

Поточна мрена има издужено вретенасто тело са релативно снажним репним стаблом. Леђа су јој тамно зелена – смеђа, бокови жућкасти а трбух бео. Леђа и бокови су јој покривени неправилним, тамним пегама и флекама које се налазе и на перајима. Дужина главе поточне мрене чини око 1/5 дужине тела. Уста, са два пара брчића неједнаке дужине се налазе са доње стране главе. Цело тело је покривено крљуштима средње величине.

Распрострањеност

Поточна мрена насељава сливове Дунава, Дњестра, Вардара. У Градцу се среће дуж целог тока, где живи у мањим или већим јатима. Слично клену бројнија је у доњем току Градца.

Раст

У нашим рекама, у просеку, срећу се примерци поточних мрена између 15 и 25 цм и тежине од 80 до 200 г. Ретко се срећу примерци дужине 35 – 40 и тежине око 400 г.

Репродукција

Поточна мрена полно сазрева у другој или трећој години а мрести се у мају и јуну.

Исхрана

Исхрана поточне мрене се углавном састоји од ларви инсеката, рачића и других ситних, акватичних бескичмењака али и од алги и другог биљног материјала.

Спортско - риболовни значај

Овој врсти се обично не придаје неки значај са аспекта спортског риболова. Међутим, мора се истаћи веома висок квалитет меса поточне мрене тако да у последње време, постоји известан интерес са аспекта узгоја у аквакултури. Сa друге стране, поточна мрена може бити веома интересантна риболовцима почетницима, пре свега због своје масовности и релативно лаког начина риболова.

Страна 1 од 2

Контакт

ЕКОД Градац
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Моб: +381649050816

Search