Thymallus thymallus (Familija Salmonidae)

Он је нова врста рибе у реци Градац и у исто време и једина алохтона врста ове реке. Липљен је риба која, у погледу квалитета ништа не заостаје за поточном пастрмком. Тело му је издужено, лако бочно спљоштено и покривено релативно крупним крљуштима. Глава је релативно мала, са малим устима, у којима су релативно мали, једва приметни зуби. Леђа су маслинаста или плавкасто – сива, бокови и трбух сребрнасти. По телу су расуте тамне пеге (нарочито у предњем делу), а на боковима постоје и уздужне пруге. Леђно пераје је велико и шарено са неколико паралелних низова тамних пега. У време мреста обојеност се повећава а на леђном перају се јавља наранџасто – црвени обруб. Иза леђног пераја постоји и мало масно пераје (као и код поточне пастрмке).

Живи у чистим, хладним и брзим рекама које су богате раствореним кисеоником. Липљен се храни воденим бескичмењацима (ларве инсеката, рачићи, мекушци) и инсектима који лете изнад или падају на површину воде. Ређе ће се на јеловнику липљена наћи млађ или икрадругих риба, као и његова.

Спортско-риболовни значај

Липљен представља врхунску спортско–риболовну атракцију, јер га је могуће уловити једино на вештачку мушицу и ретко на јако ситне варалице. Риболов липљена захтева изузетну вештину, спретност и стрпљење. Поред тога, ову врсту карактерише високо цењено и квалитетно месо.

Октобра 1986. године Градац је насељен са 3.000 комада липљена величине 10 – 12 цм (пореклом из Словeније). Прва испитивања прилагођавања и напредовања обављена су у августу 1987. године у организацији УЗРГ Градац и истраживачке станице Петница. Узимање узорака је обављено у атару села Дегурић. На основу свега изложеног може се закључити де се липљен био успешно прилагодио условима у Градцу.

Leuciscus cephalus Linnaeus (Familija Cyprinidae)

Распрострањеност

Клен насељава реке готово целе Европе а среће се у пастрмском, мренском ципринидном региону. Чест је и у језерима и акумулацијама. У Градцу се среће дуж целог тока, мада је у доњем току знатно бројнији него у горњем.

Раст

У нашим рекама најчешће се срећу кленови дужине од 20 – 40 цм и тежине од 300 – 1000 г што одговара узрастима од 4 до 10 година. Ретко достигну дужину од 60, или чак 80 цм и тежину око 4 кг. Такви примерци су стари између 15 и 20 година.

Репродукција

Клен полно сазревајa између 3 и 4 године. Плодност им се креће између 50.000 и 200.000 јаја по женки или у просеку око 45.000 јаја/кг телесне тежине. Мрест је пролећни (април – мај).

Исхрана

На јеловнику клена налази се храна и биљног и животињског порекла. Најчешћи елементи исхране су ларве инсеката, ракови, мекушци, мање рибе, алге и виша, акватична вегетација. Као и пастрмка радо ће узети и инсекта са површине воде, а неће заобићи ни ситнију жабу.

Cottus gobio linnaeus (Familija Cottidae)

Најчешћи пратилац поточне пастрмке у нашим хладним планинским потоцима и рекама је пеш. Пеш има крупну и широку главу са великим устима која су пуна малих оштрих зуба. На преоперкулуму пеша се налази мала бодља, мање или више сакривена у кожи. Очи су му смештене на горњој страни главе, тако да, док лежи на дну има широко видно поље. Тело је голо, пуно слузних жлезда. Бочна линија је пуна, изражена и протеже се дуж средине тела, све до репног пераја. Сва пераја, осим трбушних, су са тамним пегама и пругама. Пеш лако мења боју тела и прилагођавајући се подлози. У реци се најчешће, налази на дну, заклоњен испод или око камења и крупнијег шљунка. Активан је предвече или ноћу док дан углавном, проводи мирујући у заклону.

Распрострањеност

Пеш живи у чистим, незагађеним водама до 2000 м надморске висине које су богате раствореним кисеоником. Среће се и у водама јадранског и црноморског слива. У реци Градац је насељен дуж целог тока где доминира по бројности а среће се и на целом изворишном подручју Колубаре.

Пеш нема готово никаквог, директног спортско – риболовног значаја, што не значи да је и његов еколошки значај мали.

Barbus meridionalis (Familija Cyprinidae)

Поточна мрена има издужено вретенасто тело са релативно снажним репним стаблом. Леђа су јој тамно зелена – смеђа, бокови жућкасти а трбух бео. Леђа и бокови су јој покривени неправилним, тамним пегама и флекама које се налазе и на перајима. Дужина главе поточне мрене чини око 1/5 дужине тела. Уста, са два пара брчића неједнаке дужине се налазе са доње стране главе. Цело тело је покривено крљуштима средње величине.

Распрострањеност

Поточна мрена насељава сливове Дунава, Дњестра, Вардара. У Градцу се среће дуж целог тока, где живи у мањим или већим јатима. Слично клену бројнија је у доњем току Градца.

Раст

У нашим рекама, у просеку, срећу се примерци поточних мрена између 15 и 25 цм и тежине од 80 до 200 г. Ретко се срећу примерци дужине 35 – 40 и тежине око 400 г.

Репродукција

Поточна мрена полно сазрева у другој или трећој години а мрести се у мају и јуну.

Исхрана

Исхрана поточне мрене се углавном састоји од ларви инсеката, рачића и других ситних, акватичних бескичмењака али и од алги и другог биљног материјала.

Спортско - риболовни значај

Овој врсти се обично не придаје неки значај са аспекта спортског риболова. Међутим, мора се истаћи веома висок квалитет меса поточне мрене тако да у последње време, постоји известан интерес са аспекта узгоја у аквакултури. Сa друге стране, поточна мрена може бити веома интересантна риболовцима почетницима, пре свега због своје масовности и релативно лаког начина риболова.