Cobitis aurata (Familija Cobitididae)

Уједавач и бодељ су други народни називи за ову релативно слабо проучену врсту риба. Златни вијун има издужено ваљкасто тело, осим главе и репног дела који су обично спљоштени, тело је покривено ситним крљуштима дубоко утиснутим у кожу, које не належу једна на другу. Дуж бокова постоји 10-15 тамних пега. Леђа су обично маслинасто зелена са мраморном шаром а бокови златно смеђи. Испод очију има двоструку бодљицу (трн), која је сакривена у кожни набор. За златног вијуна посебно је карактеристичан кожни набор (гребен), који се пружа иза леђног и подрепног пераја.

Нема спортско–риболовни значај, али се може наћи на јеловнику поточне пастрмке и других грабљивица.

Alburnoides bipunctatus (Familija Cyprinidae)

Плиска је мала сребрнаста риба, бочно спљоштеног телакоје је покривено релатино ситним крљуштима. Леђа су јој обично тамно зеленкаста а бокови и трбух светли са сребрнастим одсјајем. По леђима, лешном, репном и грудним перајима су ситне, тамне пеге, док су трбушна и подрепно пераје, црвенкасти. Посебно обележје ове врсте су два низа тамних тачака које уоквирују бочну линију. Плиска нема директног спортско–риболовног значаја, али све што је речено за пијора важи и за њу.

Распрострањеност

Насељава чисте и бистре воде од Француске до притока каспијског мора. Дуж целог тока Градца срећу се јата плиске, мада је нешто бројнија у доњем току.

Phoxinus phoxinus Linnaeus 1758 (Familija Cyprinidae)

Врста са много народних имена – златаћ, зеленак, гагица, златица, бојанац. Карактерише је издужено, вретенасто тело, изузетно лепих боја које је непотпуно покривено ситним и врло нежним крљуштима. Леђа су углавном, маслинасто – зелене боје, бокови су светлији а трбух бео или жућкаст. На боковима се налазе велике мрље неправилног облика. У време мреста, доња страна тела, особито код мужјака, добија златно – црвену боју а глава је украшена црвенкастим квржицама. Због своје изузетне лепоте и релативно лаког гајења, пијори привлаче пажњу аквариста.

Нема директног, спортско – риболовног значаја. Међутим, заједно са другим ситнијим врстама (пеш, плиска) представљају квалитетну храну за поточну пастрмку и друге грабљивице.