Ихтиофауна

Кркуша

Gobio gobio Linnaeus 1758 (Familija Cyprinidae)

Кркуша (Говедарица), обликом и изгледом тела, донекле личи на поточну мрену. Тело јој је издужено, вретенасто са релативно крупном главом и великим очима. За разлику од поточне мрене, кркуша има само један пар развијених брчића у угловима уста која су полудоња. Боја тела варира у зависности од средине, а најчешће је сива, зеленкаста или жућкаста. Дуж бокова тела налази се 6-14, а најчешће 10 тамних пега, величине ока. Ситнијим пегама су посута леђа, леђно и репно пераје. Тело је покривено релативно крупним крљуштима којих нема на грлу.

Распрострањеност

Кркуша насељава средње и горње токове река у већем делу Европе и Азије. У Градцу се среће углавном у доњем делу.

Раст

Обично нарасте од 8 до 14 цм и тада тежи до 80 г. Ретко се срећу примерци дужине тела око 20 цм и тежине 220 г. У просеку доживи старост 3-4 године, а ретко 6-7 година.

Спортско-риболовни значај

Кркуша нема већег спортско–риболовног значаја, мада је то једна од омиљених риба младих риболоваца почетника. Нарочито се успешно лови након кише, када се вода мало замути, те се из тих разлога чак и вештачки узгаја.

Златни вијун

Cobitis aurata (Familija Cobitididae)

Уједавач и бодељ су други народни називи за ову релативно слабо проучену врсту риба. Златни вијун има издужено ваљкасто тело, осим главе и репног дела који су обично спљоштени, тело је покривено ситним крљуштима дубоко утиснутим у кожу, које не належу једна на другу. Дуж бокова постоји 10-15 тамних пега. Леђа су обично маслинасто зелена са мраморном шаром а бокови златно смеђи. Испод очију има двоструку бодљицу (трн), која је сакривена у кожни набор. За златног вијуна посебно је карактеристичан кожни набор (гребен), који се пружа иза леђног и подрепног пераја.

Нема спортско–риболовни значај, али се може наћи на јеловнику поточне пастрмке и других грабљивица.

Плиска (Кесега)

Alburnoides bipunctatus (Familija Cyprinidae)

Плиска је мала сребрнаста риба, бочно спљоштеног телакоје је покривено релатино ситним крљуштима. Леђа су јој обично тамно зеленкаста а бокови и трбух светли са сребрнастим одсјајем. По леђима, лешном, репном и грудним перајима су ситне, тамне пеге, док су трбушна и подрепно пераје, црвенкасти. Посебно обележје ове врсте су два низа тамних тачака које уоквирују бочну линију. Плиска нема директног спортско–риболовног значаја, али све што је речено за пијора важи и за њу.

Распрострањеност

Насељава чисте и бистре воде од Француске до притока каспијског мора. Дуж целог тока Градца срећу се јата плиске, мада је нешто бројнија у доњем току.

Пијор (Златаћ)

Phoxinus phoxinus Linnaeus 1758 (Familija Cyprinidae)

Врста са много народних имена – златаћ, зеленак, гагица, златица, бојанац. Карактерише је издужено, вретенасто тело, изузетно лепих боја које је непотпуно покривено ситним и врло нежним крљуштима. Леђа су углавном, маслинасто – зелене боје, бокови су светлији а трбух бео или жућкаст. На боковима се налазе велике мрље неправилног облика. У време мреста, доња страна тела, особито код мужјака, добија златно – црвену боју а глава је украшена црвенкастим квржицама. Због своје изузетне лепоте и релативно лаког гајења, пијори привлаче пажњу аквариста.

Нема директног, спортско – риболовног значаја. Међутим, заједно са другим ситнијим врстама (пеш, плиска) представљају квалитетну храну за поточну пастрмку и друге грабљивице.

Страна 2 од 2

Контакт

ЕКОД Градац
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Моб: +381649050816

Search