Coleoptera

су један од врстама најбогатијих редова инсеката (тврдокрилци). У копненим водама живе и ларве и зрели облици неких врста. Хране се различитом храном, а неке су грабљивице које могу уловити чак и ситније рибе.

Crustacea

ракови, насељавају све воде, и копнене и морске. Неке воде сувоземни начин живота (мокрице), а има и паразитских облика. Од крупнијих облика у копненим водама наšег поднебља најчешћи су представници родова Gammarus, Asellus, Astracus.

Diptera

двокрилци, су веома бројан ред инсеката са око 85.000 врста. Велики број врста проводи ларвени стадијум у воденој средини. Ларве су веома разнолике. Исхрана ларви је такође разнолика и чине је детритус, биљни делови, а има и грабљивих форми.

Колиформне бактерије

обитавају у дебелом цреву човека и животиња. Њихово присуство у води или земљишту служи као показатељ фекалног загађења средине. Условно патогени облици могу изазвати токсикосептична обољења и колиентерите. Типични представник је Escherichia coli.

Hydracarina

су водени крпељи. Тело им је округло и компактно, често јарко обојено. Насељавају и морске и копнене воде. Углавном се хране биљном храном али има и грабљивица. Познато је око 3.000 врста.

Mollusca

мекушци, велика група животиња са преко 20.000 врста. Деле се на пет класа од којих се у копненим водама срећу представници две класе: пужеви (Gastropoda) и шкољке (Lamellibranchiata).

Oligochaeta

класа чланковитих црва, са 5-7 па до 600 телесних сегмената. Познато је око 5.000 врста. Дужина тела им иде од делова мм па до 2.5  м (неке кишне глисте). Углавном се хране детритусом, неколико врста је грабљиво, а има и паразита. Имају важну улогу у прочишћавању воде дна.